Назив за чланове Српске Националне Алијансе су Комити (Српски Комити, у преводу значи нерегуларни бојовник, припадник нерегуларне војне формације). Најприје против Јеврејства и против овог садашњег свијета, боримо се под заставом Црногорских комита и наш слоган је исти као њихов: За право, част и слободу Црне Горе.
У посљедњој деценији двадесетог вијека Српски народ се нашао у изузетно тешкој и компликованој повијесничкој ситуацији. Срби су дочекали у неповољном спољнополитичком окружењу, насталом као посљедица одлуке донијете након Првог свјетског рата, када су представници нашег народа (изроди) лакомислено и исхитрено донијели одлукуо уласку у заједничку државу са хрватима и Словенцима. Учинићемо све да на политички, дипломатски и револуционарски начин остваримо тај идеал о хомогеној великој Србији.
Јединство Српског народа, у циљу што потпуније и квалететније реализације националних циљева, најбоље се постиже дефинисањем јединственог Српског националног програма. Израда овог програма ће бити спроведена под државом, уз обавезно ангажовање најумнијих људи Српског народа, провјерених патриота. Оснаживање Српске државе и јачање привреде довешће до пораста могућности за повратак прогнаних и расељених Срба, док нас развој транспортне и комуникационе инфраструктуре доводи у ситуацију да територијална раздаљина између матичне земље и дијаспоре не мора представљати несавладиву баријеру у тежњида Срби, у кључним питањима своје националне и државотворне егзистенције, заузму јединствен став и истоветно наступају широм свијета.
Ми се залажемо за обухватни развој Српске националне свијести и патриотизма, који ће имати функцију јачања неспојивости са било каквим притисцима, дезинформацијама или наивним глорификацијама. Српска Национална Алијанса сматра да је истинито приказивање догађаја из прошлости и садашњости морална обавеза која чува достојанство народа.
Ми (Срби) имамо богату повијест, препуну блиставих примјера чојства и јунаштва, културних и духовних догађаја, који нашу националну традицију сврставају у најсложеније и најразвијеније. Српске земље морају да очувају традицију, исто морају да се брину о образовним, културним, научним и умјетничким институцијама које се финансирају из државног буџета.
Из Другог свјетског рата Српска православна црква је изашла скоро уништена, са преполовљеним свештенством, разореним храмовима, у дефанзиви пред комунизмом и интернационализмом. Више свештеника је изгубило живот под комунистичким режимом него под цјелокупном турском окупацијом. Посебно ригорозан процес отимања спроведен је према Српским светињама на Косову и Метохији, где је стотине хектара манастирске земље одузимано од Цркве и дијељено шиптарским имигрантима. Иако до крајњих граница опљачкана и осиромашена, Српска Православна Црква је задржала своје традиционално мјесто и улогу и уједно очувала Православни Хришћански дух у народу. Њени храмови су током посљедњих деценија поново испуњени, углавном младим људима, што јасно говори да ниједан режим који не поштује моралне и духовне вредности свог народа не може бити дугог вијека.